Општина Усора (Usora)
Усора је општина у Босни и Херцеговини, између Добоја и Тешња, издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Пре рата у Усори је живело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Седиште општине је у насељу Омањска.
Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Име Усора спомиње се први пут године 1225, у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Име Усора спомиње се први пут године 1225, у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
Географска карта - Општина Усора (Usora)
Географска карта
Земља (геополитика) - Босна и Херцеговина
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| BAM | Конвертибилна марка (Bosnia and Herzegovina convertible mark) | KM or КМ | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |